Велик шићар низ планину прође 0001    Подвикнула вила из планине, 0002    Подвикнула буљубаши Муји: 0003    „Ђе си, Мујо, нигђе те не било! 0004    Кад ваљаде, тебе не имаде, 0005    Кад не ваља, донесу те ђавли! 0006    Шићар велик низ планину прође, 0007    А проћера Комнен барјактаре; 0008    Он проћера тридесет волова, 0009    И проћера тридес’ девојака!” 0010    То не чује од Кладуше Мујо, 0011    Већ то слуша угојак Халиле, 0012    Трком трче, иза гласа виче 0013    Свога брата буљубашу Мују: 0014    „Ђе си, Мујо, на зло ударио? 0015    Зар не чујеш, де те вила виче: 0016    Велик шићар низ планину прође! 0017    Ако пијеш црвенику вино, 0018    На ране ти вино излазило! 0019    Ако љубиш на душеку љубу, 0020    Љубила је гуја шаровита! 0021    Ако пијеш бистрицу ракију, 0022    Нек ти њоме ране испирали! 0023    Шићар велик низ планину прође, 0024    А проћера Комнен барјактаре: 0025    Он проћера тридесет волова, 0026    И проћера тридес’ ђевојака. 0027    Хајд на ноге, мој рођени брате, 0028    Јер се јоштер оженио н’јесам, 0029    Да ми се је млађан оженити!” 0030    Њему вели буљубаша Мујо: 0031    „Окани се, мој брате Халиле, 0032    Окани се врага и Комнена! 0033    Јер какав је Комнен необичан: 0034    Трк на ноге, широк у плећима, 0035    Кроз обрве мазгал начинио, 0036    А мрки га поклопили брци, 0037    Ко да јање у зубима држи, 0038    Црно јање од по годинице; 0039    А бијеле искесио зубе, 0040    Сваки би се од њег уплашио. 0041    Једном сам се с њиме сусретнуо, 0042    Те сам с њиме мејдан под’јелио: 0043    Он је мени, брате, на мејдану 0044    На мејдану главу поклонио, 0045    Па сам Богу јемин учинио, 0046    Да му нигда на мегдана не ћу!” 0047    Кад се Халил виђе на невољи, 0048    Ето њега до даиџе свога, 0049    До даиџе Ковачине Рама, 0050    Све он дајки по истини каже: 0051    „Већ на ноге, мој даиџа драги! 0052    Да иђемо у тијесне кланце, 0053    Дочекамо Комнен барјактара, 0054    Да отмемо тридесет волова, 0055    Мој даиџа, тридес’ девојака, 0056    Да ми се је једном оженити!” 0057    Кад је Рамо ријеч разумио, 0058    Он говори угојак Халилу: 0059    „Мој сестрићу, угојак Халиле, 0060    Окани се Комнен барјактара; 0061    Да ти видиш Комнен барјактара, 0062    Врло би се, синко, уплашио. 0063    Окани се врага и Комнена!” 0064    Кад се Халил виђе на невољи, 0065    Ето њега кладушком диздару, 0066    Све диздару по истини каже. 0067    Тада диздар њему одговара: 0068    „О Халиле, пасије кољено! 0069    Окани се врага и Комнена, 0070    Јер ћеш лудо изгубити главу!” 0071    Оде Халил Талу Личанину, 0072    И све њему по истини каже, 0073    Све је њему јаде изјадао. 0074    А Тале му тихо проговара: 0075    »А чу ли ме, угојак Халиле, 0076    Окани се врага и Комнена! 0077    Да ти видиш Комнен барјактара 0078    Врло би се, брате, уплашио. 0079    Немој лудо изгубити главе!” 0080    Кад је Халил р’јечи разумио, 0081    Он прихвати бистра џефердара, 0082    Па загази гори уз планину. 0083    И ето га у тијесне кланце, 0084    Ђено често сиње кукавице, 0085    Кукавице сиње поткукују, 0086    А жалосне мајке сузе лију. 0087    Он засједе у тијесним кланцим’. 0088    У та доба Комнен барјактаре, 0089    Па он гони тридес’ ђевојака 0090    И уза ње тридесет волова, 0091    А сама му поиграва ћорда. 0092    А какав је Комнен барјактаре: 0093    Трк на ноге, широк у плећима, 0094    Кроз обрве мазгал учинио, 0095    А мрки га поклопили брци, 0096    Ко да јање у зубима држи. 0097    Ближе, ближе Комнен примицаше, 0098    Притискује своју св’јетлу ћорду 0099    Притискује и говори с њоме: 0100    „Ој, давори, моја бритка ћордо! 0101    Борме ћу те крви напојити 0102    Из широка Хрњичина врата!” 0103    А својом се пушком разговара: 0104    „Пушко моја, не остала пуста! 0105    Немој мене ватром преварити, 0106    За око те ни молити не ћу” 0107    Кад је стиго у тијесне кланце, 0108    Млади Халил на ноге скочио, 0109    Па истрчо насред друма пута. 0110    Ту Комнене очи расколачи: 0111    „Шта, Халиле, пасије копиле? 0112    Хоћемо ли срећу окушати? 0113    Или ћемо удрит сјечимице, 0114    Или ћемо, Халко, прсимице?” 0115    А Халил му тихо проговара: 0116    „Копилане, Комнен барјактаре, 0117    Хватајмо ше за прси јуначке!” 0118    Тад се они за прси хватише: 0119    Комнен Халком о тле ударио, 0120    Па га влачи по зеленој трави, 0121    Док је вршак од јеле скучио, 0122    Па он сави ту јелову грану, 0123    Па за грану привеза Халила: 0124    Грану пушћа и с њоме Халила! 0125    Оде Комнен, оћера волове. 0126    Док је мало унапријед био, 0127    Кад се поље маглом замаглило, 0128    А из магле јунак испануо 0129    На малину, коњу од мејдана, 0130    А то бјеше Осман барјактаре. 0131    Трком трче, иза гласа виче: 0132    „Стан’, копиле, Комнен барјактаре! 0133    Још да си ми лани побјегнуо, 0134    Данас би те Осман достигнуо. 0135    Лако ти је везат телетаре, 0136    Ама свежи овди говедаре!” 0137    Тад му Комнен тихо проговара: 0138    „Ајде брже, барјактар Османе, 0139    Ајде брже, ни бјежат ти не ћу.” 0140    Бирдем Осман доћера малина, 0141    Одма су се за прси фатили, 0142    Он Османом о тле ударио 0143    Привеза га за омару криву 0144    Па је Комнен напријед пошао. 0145    Тек је мало унапријед био, 0146    Када му се даде погледати: 0147    Свим се пољем магла замаглила. 0148    А из магле јунак испануо, 0149    Испануо Ковачина Рамо, 0150    На вранчићу од дуга мејдана. 0151    Трком трче, иза гласа виче: 0152    „Стан’, копиле, Комнен барјактаре, 0153    Лако ти је везат говедаре, 0154    Али ходи, свежи-дер воларе!” 0155    Бирдем дође Ковачина Рамо, 0156    Хватише се за прси јуначке: 0157    Комнен Рамом о тле ударио, 0158    Те му русу посјекао главу. 0159    Оде Комнен, оћера волове, 0160    С воловима лијепе ђевојке. 0161    Нешто мало унапријед био, 0162    А ево ти буљубаше Мује, 0163    Трком трче, иза гласа виче: 0164    „Стан’, копиле, Комнен барјактаре! 0165    Стопром ћемо срећу окушати.” 0166    Кад Комнене Мују потпазио, 0167    Сама њему поиграва ћорда, 0168    Он је десном притискује руком: 0169    „Стани, ћордо, не остала пуста! 0170    Ето отуд буљубаше Мује, 0171    Сад ћу тебе крви напојити 0172    Са широка Мујинога врата!” 0173    А својој је шари бесједио: 0174    „Пушко моја, не остала пуста! 0175    Немој мене ватром преварити, 0176    За око те ни молити не ћу.” 0177    Па причека буљубашу Мују. 0178    Док се Мујо близу примакнуо, 0179    Одма Комнен пушку прифатио. 0180    Док је пушку оку примакнуо, 0181    Два нишана на њој саставио, 0182    А од Мује трећи начинио, 0183    Па ти пушки живу ватру даје. 0184    Пуче шара, остала му пуста, 0185    А добро је погодила Мују: 0186    Међу очи, гђе обрве веже. 0187    Мујо паде, а Комнен допаде, 0188    Па потеже из сагрије ћорду, 0189    Па му русу осијече главу. 0190    Оде Комнен, оћера волове. 0191    Кад је мало унапријед био, 0192    Ал ево ти Тале Личанина 0193    На кулашу коњу од мејдана: 0194    Заметно се чавленом батином, 0195    И он трче, иза гласа виче: 0196    „Стан’, копиле, Комнен барјактаре, 0197    Да јуначку срећу окушамо!” 0198    Тад завика Комнен барјактаре: 0199    „Гони брже, ни бјежати не ћу!” 0200    У та доба Личанине Тале 0201    Па га куцну чавленом батином, 0202    Тад се Комнен на Талу окрену, 0203    „А, копиле, Личанине Тале, 0204    Шта ми плашиш бухе по леђима?” 0205    Те га десном дохватио руком, 0206    Укиде га са коња кулаша, 0207    Па му свеза руке наопако, 0208    Па му Комнен тихо проговара: 0209    „Копилане, Тале Личанине, 0210    Ајде тамо на вашу Удбину, 0211    Па се, болан, по Удбини фали, 0212    Како ти је у планини било 0213    Овђе, Тале, у тијесним кланцим’, 0214    Ђено често кука кукавица 0215    А жалосне остају матере!” 0216    Тада Комнен унапријед пошо, 0217    Он прошао здраво и весело, 0218    И провео тридесет волова 0219    И са њима тридес’ девојака.